Evo što mi se dogodilo tog povijesnog dana za Francusku, Hrvatsku i svijet – na dan mimohoda u Parizu u znak potpore žrtvama terorističkog napada na redakciju lista Charlie Hebdo i predsjedničkih izbora u Hrvatskoj.
Ujutro nađem dva maila. Prvi mail – od Kolinde:
„Denise, frka je, svaki glas igra, digni dečke iz birca nek' idu glasat' za mene. Riješi to i bit ćeš ministar kulture“.
Drugi mail – od Ive Josipovića:
„Poštovani Denise, dignite ona dva-tri rođaka u inozemstvu, neka izađu na birališta, jer bit će tijesno, i jamčim Vam da ćete biti ministar kulture“.
Onako umoran, rekoh sebi: E sad pazi. To ti je šansa. Nemoj nikog odj…, nemoj nikom ništ' obećat', nemoj ništ' zaribat'!
Dok dumah, vidim na CNN-u da su se počeli skupljati ljudi u Parizu.
Svi nose natpise i majice JE SUIS CHARLIE – Ja sam Charlie.
Rekoh, Denise, tak' ti odgovori na oba maila. Neutralno, mudro. Jest pomalo blasfemično, ali, vrit, kaj sad. Kolindi napiši samo JE SUIS KOLINDA, a Ivi samo JE SUIS YVES.
Mudri su oni oboje, shvatit će.
Ali, jao: JE SUIS KOLINDA sam greškom poslao Ivi, a JE SUIS YVES – Kolindi.
Tako je tog povijesnog dana spašena hrvatska kultura, jer nikada joj moja malenkost ministrovati neće…
