Jože i njegova djevojka, oboje iz Ormoža, uspinjali su se polako preko Mrzljaka na Ivančicu, krov Hrvatskog zagorja na koji se sve češće penju žitelji sjeverne Hrvatske, osobito oni bliže zagorskom Triglavu. Zašto tu dolazi par iz Slovenije, koja ima Triglav te niz drugih vrhova i planina, pitali smo ih kada smo se susreli kod planinarskog doma.
-Istina, Slovenija ima puno lijepih planina i vrhova, osobito Triglav. Međutim, nigdje nemamo ovo što tu vi imate, rekao nam je Jože.
Njegov odgovor nas je čudio. Što to imamo mi, a da oni nemaju susjedi, prolazilo nam je kroz glavu dok smo se okretali uokolo i tražili što bi to moglo biti.
Vidjevši da ništa ne razumijemo, Jože je pokazao skulpturu planinarke ispred doma, kojoj se približio te je uhvatio za – grudi!
-Jože, Jože, kaj ti je, kaj to radiš, uzviknuli smo začuđeni.
No, Jože se nije dao zbuniti. Samo se nasmijao i još čvršće stisnuo skulpturu.
- Pa to je za sreću, to se i kod vas radi, kaj ne, veli nam.
Objašnjavamo mu da su neki tako mislili, ali u Zagrebu, ne u Zagorju, te nisu dobro prošli.
-Ako neki odlaze u Veronu da bi dodirnuli grudi na Juliji jer vjeruju da će zbog toga imati sreću, osobito u ljubavi, ne vidim zakaj tako ne bi bilo i tu, odgovorio nam je veseli Jože i tako možda pokrenuo novi običaj …
